Puter ili margarin? I danas se to pitaju mnogi, nakon što su proteklih decenija zdravstveni autoriteti jednu pa drugu namirnicu proglašavali štetnom.
Međutim, prema riječima nutricionistkinje dr Darije Vranešić-Bender, ni margarin ni puter nisu nezdravi u umerenim količinama.
Margarin se dobija od biljnih ulja, pa je bogat nezasićenim masnim kiselinama i siromašan potencijalno štetnim zasićenim masnim kiselinama, a obogaćen je vitaminima topivim u masti i ne sadrži holesterol. Pre petnaestak godina uočeno je da transmasne kiseline koje nastaju hidrogenizovanim biljnih ulja, odnosno tokom proizvodnje margarina imaju izrazito štetno delovanje na krvne sudove.
“Stoga su unazad pet godina proizvođači izbacili nepoželjne transmasne kiseline iz margarina”, kaže dr Vranešić-Bender. Puter je, pak, izrazito bogat zasićenim masnim kiselinama i holesterolom čiji je unos takođe potrebno ograničiti, ali je i bogat korisnim masnoćama poput konjugovane linolenske kiseline i vitaminima topivim u masti.
Idealno
Idealan udeo masnog tkiva u organizmu zdrave osobe iznosi 12-20 posto za muškarce i 20-30 posto za žene. Ljudsko telo je sposobno da sintetizuje sve potrebne masne kiseline osim dve: linolne i linolenske kiseline. Te kiseline se nazivaju esencijalnima i nužno ih je osigurati ishranom.
Dobre i loše
Preteran unos zasićenih masti (iz životinjskih izvora) povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti i gojaznosti, pa zasićene masti (s transmasnim kiselinama) zovemo “lošim” mastima. Jednostruko i višestruko nezasićene masti imaju celi niz pozitivnih učinaka na zdravlje i smatraju se “dobrim” mastima.
Light
Margarini najčešće sadrže niz masnih kiselina potrebnih organizmu. 100 grama, zavisno od proizvoda, osigurava 18-22 grama zasićenih masti, 16-21 grama jednostruko nezasićenih masti i 8-24 grama višestruko nezasićenih masti. Izuzetak su light margarini - zbog smanjenog udela masti, sadrže i upola manje zasićenih i jednostrukonezasićenih masti, dok je sadržaj višestrukonezasićenih masti očuvan.
Energija
Preporuke govore da svakodnevnom ishranom treba osigurati 30 posto energije iz masti. Pritom se ne treba toliko zamarati kvantitetom, važnije je obratiti pažnju na kvalitet. Do 10 posto trebaju činiti zasićene masti, a 20 posto nezasićene. Masti su koncentrirani izvor energije: 1 gram masti osigurava devet kilokalorija, a 1 gram ugljikohidrata odnosno belančevina osigurava četiri kilokalorije.
Za decu
Zasićene masti služe uglavnom kao izvor energije, a nezasićene za izgradnju ćelijskih struktura. Dok su zasićene masti neophodne u ishrani osoba koje se bave teškim fizičkim radom i sportom, odojčadi i deci, adolescentima, trudnicama i dojiljama potrebne su velike količine nezasićenih masti.
Štetno
90-ih godina otkrilo se da transmasne kiseline nisu dobre za zdravlje srca i krvnih sudova – snižavaju visinu HDL (dobrog) holesterola u krvi istodobno povišavajući nivoukupnog i LDL (lošeg) holesterola.
Margarini najčešće sadrže niz masnih kiselina potrebnih organizmu. 100 grama, zavisno od proizvoda, osigurava 18-22 grama zasićenih masti, 16-21 grama jednostruko nezasićenih masti i 8-24 grama višestruko nezasićenih masti. Izuzetak su light margarini - zbog smanjenog udela masti, sadrže i upola manje zasićenih i jednostrukonezasićenih masti, dok je sadržaj višestrukonezasićenih masti očuvan.
Energija
Preporuke govore da svakodnevnom ishranom treba osigurati 30 posto energije iz masti. Pritom se ne treba toliko zamarati kvantitetom, važnije je obratiti pažnju na kvalitet. Do 10 posto trebaju činiti zasićene masti, a 20 posto nezasićene. Masti su koncentrirani izvor energije: 1 gram masti osigurava devet kilokalorija, a 1 gram ugljikohidrata odnosno belančevina osigurava četiri kilokalorije.
Za decu
Zasićene masti služe uglavnom kao izvor energije, a nezasićene za izgradnju ćelijskih struktura. Dok su zasićene masti neophodne u ishrani osoba koje se bave teškim fizičkim radom i sportom, odojčadi i deci, adolescentima, trudnicama i dojiljama potrebne su velike količine nezasićenih masti.
Štetno
90-ih godina otkrilo se da transmasne kiseline nisu dobre za zdravlje srca i krvnih sudova – snižavaju visinu HDL (dobrog) holesterola u krvi istodobno povišavajući nivoukupnog i LDL (lošeg) holesterola.
Preuzeto sa : B92
Коментари
Постави коментар