уторак, 31. мај 2011.

Biće beba i iz veštačkih materica


Profesor dr Slobodan Radulović, direktor Specijalne bolnice „Beograd“, o uzrocima steriliteta, i uspešnosti postupka vantelesne oplodnje: Ako za godinu dana ne dođe do začeća, par treba da započne medicinska ispitivanja i lečenje.





foto: Vojislav DANILOV Profesor dr Slobodan RadulovićAKO za godinu dana redovnih seksualnih odnosa, bez korišćenja sredstava za kontracepciju, ne dođe do željene trudnoće, ne treba gubiti vreme, već odmah potražiti medicinsku pomoć. To je i stav Svetske zdravstvene organizacije i Evropske asocijacije za lečenje steriliteta. Kada se par nađe u takvoj situaciji, neophodno je ispitivanje koje se sastoji od dve faze: dijagnoze kojom se otkriva uzrok nemogućnosti začeća, i lečenja. Koja metoda će se primeniti, zavisi od uzroka neplodnosti.



Ovo u intervjuu za „Novosti“ kaže profesor dr Slobodan Radulović, direktor Specijalne bolnice „Beograd“ koji se već tri decenije bavi problemom steriliteta i vantelesnom oplodnjom kao poslednjom nadom za brojne parove koji se suočavaju sa starilitetom. U mnogim slučajevima leka ima: od sto parova u Srbiji koji se leče od steriliteta 35 dobije potomstvo.
* Od čega počinju ispitivanja, koje preglede treba da uradi muškarac, a koje žena?
- Velika je greška ispitivati prvo ženu ili obratno, muškarca. Ispitivanje treba raditi istovremeno kod oba partnera. Osnovni pregled kod muškarca je pregled sperme, a kod žena hormona, i prohodnosti jajovoda. Ukoliko se tada ne dođe do uzroka nemogućnosti začeća, prelazi se na specifičnije preglede.
* U koliko slučajeva je u pitanju muški, a u koliko ženski uzrok neplodnosti?
- Pre tri decenije od deset parova, kod jednog je bio problem u muškarcu, a kod devet u ženi. Sada je taj odnos pola - pola. To pokazuje da je došlo do drastičnog povećanja neplodnosti kod muškaraca. Danas se smatra da takva patologija nije samo posledica neke bolesti kod muškaraca, već načina života - pre svega stresa i kontakta sa raznim štetnim hemijskim sredstvima u svakodnevnom životu - pesticidima, ali i posledicama zagađenosti vode i životne sredine generalno. Nedavno je jedna studija u Britaniji pokazala da su neki aditivi koji se dodaju hrani štetni za spermatogenezu, tj. umanjuju broj spermatozoida.

* Šta su najčešći uzroci steriliteta?
- Kod žena su to zapaljenja koja se neodgovarajuće leče, pojava viruletnih virusnih zapaljenja, dugotrajna upotreba antibiotika za svaku sitnicu, zbog čega se javlja otpornost na ovaj lek u slučaju kad je on jako važan kao kod lečenja upale jajnika. Zatim, način života, korišćenje droga, alkohola, polno prenosive bolesti, kao i neke nasledne bolesti. Naravno, uticaj ima i ishrana, s obzirom na zlupotrebu raznih štetnih materija u stočarstvu - antibiotika u mleku ili hormona u raznim vrstama mesa.
* Koje metode vantelesne oplodnje se sada primenjuju?
- Kada se u svetu počinjalo sa vantelesnom oplodnjom pre tri decenije, postojala je jedna metoda. Danas imamo sedam-osam, koje se rutinske koriste. Najčešće korišćena je klasična metoda kada se zrele jajne ćelije izvade iz tela žene i oplode spermatozoidom van organizma. Druga, tzv. ICSI metoda se radi u slučajevima kad muškarac ima jako malo semena. Tada se uzme jedan spermatozoid i ubaci u jajnu ćeliju žene. Treća metoda, koja predstavlja još jedan korak dalje je kada se punktiraju i vade nezrele jajne ćelije, pa onda ostavljaju u specijalnim tečnostima da van tela sazru. To traje od 24 do 48 sati, pa se tek posle toga oplode. U slučaju gde nema sperme u ejakulatu, direktno iz testisa vade se spermatozoidi.
* Primenjuje se i zamrzavanje?
- Da. Zamrzava se sperma, jajne ćelije, embrioni, ili čak tkiva jajnika i testisa. Tu je i metoda donatorstva, kojoj se pribegava kod žena koje nemaju više svojih jajnih ćelija, a imaju očuvanu matericu.
* Od čega zavisi uspešnost postupka vantelesne oplodnje?
- Najviše od godina žene. Što su pacijenti mlađi, to je i veća šansa za dobar rezultat. Već od 38. godine šanse žene su mnogo manje, a kod onih koje imaju više od 40 su - minimalne. Naravno, nije dovoljno samo da žena ima odgovarajući broj godina da bi vantelesna oplodnja bila uspešna. Ona mora da ispunjava i neke druge kriterijume da bi ušla u program vantelesne oplodnje. Ne mogu se uključiti u ovaj program žene koje imaju urođene anomalije, ili boluju od nekih teških bolesti poput srčanih, bubrežnih, nekih vrsta malignih tumora ili su psihijatrijski pacijenti. To se odnosi i na slučajeve nekih teških naslednih bolesti.
* Do kada ima smisla pokušavati vantelesnu?
- U medicini je vrlo teško postaviti neku granicu, pa tako i u ovoj oblasti, jer je „svaki čovek za sebe“. Međutim, opšteprihvaćena granica je do 40. godina života. Naravno, ovo nije „zakovano“, jer ima mnogo slučajeva gde su žene zatrudnele i rodile zdravo dete i posle 40. godine. Ima smisla pokušavati sve dok žena ima očuvanu funkciju jajnika.
* A, da li ta terapija može da ostavi posledice po zdravlje, ili da izazove rani klimaks?
- Ne. Klimaks je isključivo vezan za dve stvari - genetiku i način života. Kad kažem genetiku, to znači „pitajte majku kada je izgubila menstruaciju, pa ćete i vi“.
* U kojem pravcu idu istraživanja na ovom polju, ima li nade da će postupak biti uspešniji?
- Za desetak godina očekuje se da će biti rešen problem prihvatanja embriona. Za žene koje nemaju svoju matericu u završnoj fazi je proizvodnja veštačke materice - inkubatora, mašina koje tehnološki mogu da zamene matericu žene. Međutim, tu se javlja problem nedostatka velike količine krvi koja je neophodna da bi takva procedura mesecima funkcionisala, pa se čeka na realizaciju proizvodnje veštačke ili sintetske krvi.


“NEMOGUĆA MISIJA“
* U kojim slučajevima je i vantelesna „nemoguća misija“?
- Metodom vantelesne oplodnje godišnje se u svetu rodi više od 800.000 dece. Do sada je na ovaj način na svet došlo više od pet miliona beba. To je, bez ikakvog preterivanja, široko rasprostranjena metoda. Ipak, smatra se da žene koje nisu posle desetog pokušaja vantelesne oplodnje ostale u drugom stanju, to više i ne mogu. I, to, ipak, treba uzeti sa rezervom, jer je bilo primera da su žene ostajale u drugom stanju iz 11, 14. ili 20. pokušaja. Medicina još uvek nema odgovor zašto je to tako.

HORMONSKA TERAPIJA
* Da li se, otkad postoji vantelesna oplodnja, pokazalo da ova metoda nosi, ipak, neki rizik?
- Metoda vantelesne oplodnje se radi od 1978. godine, dakle pune 33 godine. Urađeno je na desetine hiljada raznih studija, i megaprojekata. Da je primećena bilo kakva patologija, to bi se do sada već znalo, to bi bila glavna senzacija, a svi raniji zvanični stavovi bi bili revidirani. Dakle, vantelesna oplodnja nema nikavih neželjenih efekata, pre svega u pojavi karcinoma, jer je to ono što izaziva najveći strah kod pacijentkinja. Praksa je pokazala isti procenat obolevanja od ove bolesti među ženama koje su lečene hormonima kao i među onima koje nisu.



Izvor: Novosti

Нема коментара:

Постави коментар