среда, 30. март 2011.

Šta je to nizak pritisak



Najčeći simptomi vezani za nizak pritisak, a koji uplaše pacijenta, su nesvestice ili vrtoglavice, a objektivno se nađe samo niži pritisak od očekivanog i usporen srčani rad. U ovim slučajevima ležeći poloćaj vraća sve funkcije u normalu. (piše: dr Draga Ždrnja)

Arterijska hipotenzija je pritisak krvi ispod vrednosti koje se smatraju normalnim (vidi raniji članak – krvni pritisak i povisene vrdnosti))
Hipotenzija (nizak krvni pritisak) se deli na primarnu (esencijalnu) i sekundarnu (posledica nekih drugih oboljenja). Takođe može biti trajna i prolazna.
Svi oblici lečenja (pa i alternativni) kao i dijetetsko-higijenski režimi određuju se prema gornjoj podeli.
Esencijalna hipotenzija (primarna) se dijagnostikuje kod osoba koje imaju stalno niži pritisak od donje granice normalnih vrednosti za njihovo životno doba, a najčešće nemaju nikakvih simptoma ili smetnji, niti drugih oboljenja, zato se smatra da to nije bolest, već anomalija, koje može, ali ne mora biti parološka.
Minimalni pritisak po godinama starosti
Dobna skupina
10 do 19 g, sistolni pritisak: 90 mmHg, dijastolni pritisak: 50 mmhg
20 do 39 godina sistolni pritisak: 100 mmHg, dijastolni pritisak: 55 mmHg
40 i više godina sistolni pritisak: 110 mmHg, dijastolni pritisak: 60 mmHg

Ako se dijagnostikuje nizak pritisak i tegobe se mogu povezati sa njim, obraća se pažnja na konstituciju, jer se uglavnom radi o osobama astenične konstitucije, slabo razvijenih mišića, koje se brzo zamaraju i ne podnose kako fizičke, tako i psihičke napore. Nekada se nalazi tzv. ortostatska hipotenzija, koja je vezana za naglo ustajanje, tj. naglu promenu položaja tela.
Ova hipotenzija, kao i sekundarna hipotenzija, se dalje ispituju i lečenje je vezano za osnovno oboljenje.
Nema razloga za strah

Najčešći simptomi vezani za nizak pritisak, a koji uplaše pacijenta, su nesvestice ili vrtoglavice, a objektivno se nađe samo niži pritisak o očekivanog (vidi tabelu) i usporen srčani rad. U ovim slučajevima ležeći poloćaj vraća sve funkcije u normalu. Ovo je najčešće vezano za iznenadni fizički ili emocionačni bol.
Kod hroničnog poremećaja varenja ili dehidratacije organizma (zbog bolesti ili neunošenja dovoljnih količina vode) mogu se javiti opšta slabost i niži pritisak.
Šire gledano, problemi sa nižim pritiskom pripadaju grupi oboljenja srca i krvih sudova i na njih se odnose svi saveti koji se daju kod ovih oboljenja, a to su:
1. ishrana i higijensko-dijetetski režim, vezan za navike (duvan, alkohol i sl)
2. fizičke aktivnosti
3. režim rada i odmora
4. dovoljno spavanja
5. smanjenje stresa
6. adekvatno ponašanje u odnosu na vremenske uslove (posebno kod meteoropata)

Ishrana za zdravlje srca i krvnih sudova

Svako ko ima tegobe vezane samo za niži pritisak, treba da svoju ishranu usmeri na namirnice koje štite arterije i sprečavaju oboljenja srca. To su hrana iz mora (riba – posebno masna iz severnih mora, jer je bogata omega 3 masnim kiselinama), voće, povrće (posebno beli i crni luk), jezgrasto voće (lešnik, orah, badem), mahunarka (pasulj, sočivo, naut, soja), maslinovo ulje, kokosovo ulje, namirnice bogate C i E vitaminom i beta-karotinom (vidi posebne tabele ovih namirnica)
Treba naglasiti da treba izbegavati:
- masnu hranu životinjskog porekla (masno meso i mlečni proizvodi)
- alkohol
- preteranu upotrebu kafe (više od 2 šoljice dnevno)
- pušenje
- neophodno je imati redovne fizičke aktivnosi, najmanje 4-5 puta nedeljno
- izbegavati dug rad na kompjuteru i gledanje TV programa
- dužinu spavanja prilagođavati potrebama
- u lošim vremenskim uslovima, posebno kod naglih promena temperature, izbegavati ekstremna fizička i psihička opterećenja

Нема коментара:

Постави коментар