среда, 23. фебруар 2011.

Makrobiotika-veliko učenje o život



Makrobiotika, osim specifičnog režima ishrane, podrazumeva i drukčiji način razmišljanja i pristup životu. Zvanično priznata kao metoda lečenja tradicionalne medicine, ima svoju ulogu u očuvanju zdravlja i lečenju bolesti. 

Tekst: mr farm. Ana Šavija
Izvor: Farmakon
Foto: Suat Eman / FreeDigitalPhotos.net
Foto: Suat Eman / FreeDigitalPhotos.net
U Srbiji je rašireno mišljenje da je makrobiotika samo način ishrane, i to najčešće teško bolesnih ljudi. Međutim, makrobiotika predstavlja celovit koncept koji, osim ishrane, podrazumeva i način razmišljanja i življenja. To je sveobuhvatan pristup usmeren prema postizanju i održavanju fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja. Podrazumeva život u skladu s prirodom i njenim promenama, jer čovek, kao deo prirode, treba da prati njene cikluse i ne čini ništa što bi narušilo njenu ravnotežu. 

Sam termin makrobiotika potiče od grčkih reči macro (veliki) i bios (život) i može se prevesti kao veliko učenje o životu. Termin je koristio još Hipokrat, označavajući njime ljude koji su bili zdravi i dugovečni. Međutim, savremena makrobiotika nastala je u Japanu u 19. veku, kada je dr Sagen Išizuka kreirao režim ishrane zasnovan na principima kineske tradicionalne medicine i posvetio se lečenju pacijenata na taj način. Džordž Osava, njegov pacijent i učenik, dalje je razvio tu teoriju, pa se smatra ocem današnje makrobiotike. Mičio Kuši, Osavin učenik, najznačajnije je ime savremene makrobiotike, jer je uspeo da je populariše i van granica svoje zemlje, pre svega na Zapadu. Kuši je 1978. godine osnovao institut u Bostonu i zajedno sa suprugom Avelin objavio veliki broj knjiga o makrobiotici. 

Režim ishrane i filozofija življenja 

– Makrobiotika je potpuno osvešćen način života u kome čovek bira namirnice, ne na osnovu čula, već na osnovu razuma, dakle bira ono što je najbolje za njega i drži dirigentske palice svog života u svojim rukama. Makrobiotika sve posmatra kroz energiju, pa i nas same, hranu koju jedemo, a koja nas kreira i duhovno i fizički i mentalno. Život ne podrazumeva čoveka koji broji godine, već čoveka koji se u svakom životnom dobu oseća veoma dobro. 

Makrobiotiku treba, pre svega, posmatrati kao preventivu, a ne kao hranu za bolesne. Standardna makrobiotika je sve samo ne rigorozna. Nije isključiva, ne postavlja zabrane. Čovek je potpuno slobodan, ali to podrazumeva i odgovornost – objašnjava Snežana Jandrlić-Momčilović, makrobiotički konsultant. 

Makrobiotika posmatra hranu kao izvor zdravlja. Zbog toga mora da bude organski proizvedena, nerafinisana, po mogućstvu lokalno gajena, prilagođena godišnjem dobu i svakom pojedincu u zavisnosti od njegovog sklopa ličnosti i opšteg stanja, pola, godina, aktivnosti i strukture ličnosti. Ishrana se zasniva na principima uravnoteženosti i umerenosti a čine je integralne žitarice, mahunarke, povrće, male količine voća, algi i ribe. Izbegavaju se rafinisane, hemijski prerađene namirnice, meso, mleko i beli šećer. Važno je naglasiti da makrobiotika ne poznaje striktne zabrane, pa se i hrana koja se ne preporučuje može povremeno jesti ako osoba oseća jaku potrebu za njom. 

Tipična makrobiotska ishrana podrazumeva 50-60 odsto integralnih žitarica (najviše integralnog pirinča), 25-30 odsto povrća, 5-10 odsto mahunarki i proizvoda od soje, pet odsto miso supe, a kao dopuna koriste se riba, alge, voće, semenke i drugo. Zasnovana na principima kineske filozofije, makrobiotika posmatra čoveka i njegovu okolinu kroz energiju koja ima dva vida, jin i jang, i pet elemenata: drvo, vatru, zemlju, metal i vodu. Sve bolesti u organizmu nastaju kao posledica poremećaja ravnoteže te energije. Svaka namirnica ima energiju koja se može posmatrati u vidu jina ili janga (ili nekog od pet elemenata). Na taj način čovek izborom namirnica može da utiče na svoje opšte stanje.
Foto: Jelena Vemić
Foto: Jelena Vemić
U zavisnosti od efekta koji proizvode u organizmu, one su podeljene u spektru od jina ka jangu. Koncept makrobiotike podrazumeva izbegavanje hrane koja je krajnje jin i krajnje jang. Nasuprot tome, namirnice koje se nalaze u centru spektra, tj. imaju izbalansiran odnos jina i janga, preporučuju se za svakodnevnu ishranu. Osim toga, i način pripreme hrane utiče na njen energetski balans – što je kuvanje duže i pritisak veći, to je jelo više jang. 

– Posmatrajući hranu kao energiju, ljudi mogu da onim što jedu utiču na svoje raspoloženje. Osobe koje su u preteranom jinu, ili u preteranom jangu, mogu da se vrate u ravnotežu uzimanjem odgovarajuće hrane. Za previše izražen jin, tu je hrana koja je više jang, i obrnuto. Kuva se po godišnjim dobima, različito za svako. U proleće, na primer, energija je uzlazna, traži da se organizam čisti. Maslačak, koprivu, jagorčevinu, divlji vlašac i drugo divlje samoniklo bilje koje daje snagu, trebalo bi konzumirati upravo kada organizam, posle zime, traži hlorofil – kaže Snežana Jandrlić. 

Preporučuje se uzimanje nekoliko manjih obroka dnevno, a makrobiotika posebno naglašava važnost pravilnog i dugotrajnog žvakanja hrane. Svaki zalogaj treba sažvakati najmanje 30 puta. Naime, na taj način digestivni trakt se priprema za hranu koja će doći, na vreme luči odgovarajuće enzime, što olakšava varenje i omogućava pravilan rad organa. 

Kao i svaka druga veština, i makrobiotika se najbolje uči uz pomoć iskusnog učitelja. 

– Važno bi bilo proći odgovarajuće seminare. Potrebne su dve-tri godine obuke da se nauči kako živeti makrobiotički i pripremati hranu na ispravan način. Osnovu, uz dobru volju, svako može da savlada za nekoliko meseci. Treba naučiti upravljati sobom. Bitno je znati dobro nutritivno kombinovati žitarice, povrće i mahunarke, ubaciti ispravnu količinu morskog povrća (algi), malo namirnica životinjskog porekla (ribe), kao i kako i kada pripremati tu hranu. Iako ljudi misle da im je izbor veoma uzak, nije tako. Kreativnost u izboru i pripremi je beskonačna – kaže Jandrlićeva. 

Život po makrobiotičkim principima podrazumeva i redovnu fizičku aktivnost, najmanje pola sata dnevno, a izbor zavisi od toga šta osobi najviše prija. Osim toga, makrobiotičari praktikuju i veštine poput tehnika disanja, feng šuija, masaže stopala, upravljanja stresom. 

– Hrana je deset odsto makrobiotike, ostalo je način razmišljanja, vežbanje, sam život, ono što učimo i zaključujemo, i znanja koja stičemo i širimo. Makrobiotika podrazumeva da se razvijamo svaki dan, učimo i napredujemo do kraja života. Suština je da budemo znatiželjni, kreativni, da učimo, istražujemo i primenjujemo svoja znanja.
Foto: Jelena Vemić
Foto: Jelena Vemić
Treba da budemo svesni i šta naše telo radi za nas, da se trudimo da duže funkcioniše pravilno i da zato sebi što češće priuštimo boravak na svežem i čistom vazduhu, kvalitetnu hranu i vodu za piće. Treba da se trudimo da uživamo u onom čime se bavimo, da se okružimo dragim ljudima, da utičemo pozitivno na druge, živimo u prijatnom domu koji je u skladu s našim životnim stavovima i budemo zahvalni na svemu što imamo – kaže Dejana Jovičić, makrobiotičarka. 

Makrobiotička ishrana pogodna je za osobe u svim životnim dobima. Tako se Jovičićeva, na primer, tokom svoje tri trudnoće hranila makrobiotički, a na isti način hrani i decu od rođenja. Inače, kada je u pitanju hrana za bebe, makrobiotičari preporučuju uvođenje žitarica kao prve hrane posle majčinog mleka. 

– Kokoh je idealna hrana jer predstavlja kombinaciju žitarica i drugih prirodnih sastojaka čiji je sastav najsličniji majčinom mleku. Može se davati i deci osetljivoj na laktozu. Gustina mu se menja u zavisnosti od dodatka vode, pa je idealna baza i za kašice. Mogu ga uzimati i majke jer reguliše probavu i stimuliše laktaciju – objašnjava Jovičićeva. 

Stres, glavobolja, nervoza, težina u stomaku i bolovi u želucu, uobičajene su tegobe današnjeg čoveka na koje konvencionalna medicina nema drugi odgovor osim lečenja simptoma. Makrobiotičari tvrde da se pravilnom ishranom i načinom života te tegobe mogu sasvim eliminisati. 

– Svim ljudima makrobiotika može da pomogne u borbi sa stresom. Stres je uzrokovan poslom i dužim boravkom van kuće, manjkom sna, neregulisanom probavom i nakupljanjem toksina u organizmu, neodgovarajućom ishranom, i tako se stvara jedan začarani krug. Makrobiotika traži balans i izbegavanje velikih oscilacija u ishrani i tako odlično reguliše metabolizam. Kada se to postigne, osoba ima mnogo više energije, urednu probavu, dobro spava, pa se i oseća mnogo bolje – kaže Jovičićeva. 

Makrobiotika kao vid lečenja 

Dr Zoran Marković, specijalista akupunkturolog i makrobiotički konsultant, koji u ordinaciji Holimedic leči pacijente metodama alternativne medicine, objašnjava otkud predrasuda da je makrobiotika samo hrana za bolesne. 

– Pacijenti koji dolaze kod mene još uvek su najčešće ljudi oboleli od malignih bolesti, za razliku od onih koji bi hteli da promenom režima ishrane i načina života preduprede razvoj oboljenja. U glavama mnogih makrobiotika je još uvek nešto što se primenjuje samo ako se pojavi rak. Ima slučajeva kada cela porodica dođe s bolesnim članom i uopšte ne pomišlja da bi promena načina ishrane bila dobra i za nju – kaže dr Marković. 

Inače, medicinska makrobiotika zahteva stroži režim ishrane kojeg se treba striktno držati. S obzirom na to što se za pomoć često obraćaju pacijenti u odmaklom stanju bolesti, nema vremena za postepeno uvođenje makrobiotičkog režima ishrane, niti diskusiju o njenim širim aspektima. – Terapijskim programom pacijentu se napravi režim ishrane koji predstavlja konkretan, jasno napisan recept, bez ikakvih filozofskih objašnjenja koja bi mogla da ga opterete. Makrobiotika je ovde sastavni deo terapije u oblasti detoksikacije organizma. To je uvek trka s vremenom: treba detoksikovati organizam pre nego što malignitet pobedi. 

Pristup je potpuno različit nego kod osobe koja je zdrava, a želi da pređe na makrobiotiku. Makrobiotika je prvenstveno drugačiji način razmišljanja, potom ponašanja, pa tek onda ishrane. Kod čoveka koji je zbog svog načina razmišljanja i ponašanja dospeo u bolest, nemate vremena da odmah delujete. Idete drugim putem – kroz režim ishrane neprimetno uvodite novi način ponašanja, iz koga mora proisteći novi način razmišljanja. Zdravstveni problem formira se od spiritualnog, preko intelektualnog do fizičkog nivoa, na kom se ispoljava. Međutim, započeti rešavanje problema od spiritualnog moguće je kod vrlo malog broja ljudi. Kod većine kreće se od fizičkog i polako napreduje, jer je taj nivo pacijentima prihvatljiv – objašnjava dr Marković. 

Makrobiotiku kod pacijenata obolelih od malignih bolesti dr Marković primenjuje paralelno s konvencionalnom terapijom. Smatra da bi drukčiji pristup bio profesionalna greška. U situacijama kada su makrobiotiku u terapiji radikalno primenjivali ljudi koji nemaju elementarno medicinsko znanje, dolazilo je do veoma ozbiljnih posledica, koje onda kod lekara zapadne medicine često stvaraju pogrešnu sliku o alternativnoj medicini. 

Iz iskustva dr Markovića, makrobiotika je efikasna i daje relativno brze rezultate i u terapiji nekih drugih oboljenja o kojima se manje priča. 

– Makrobiotika pokazuje odlične rezultate kod gastrointestinalnih bolesti, reumatoidnog artritisa, pa čak i kod respiratornih bolesti poput hroničnog opstruktivnog bronhitisa i hroničnog sinuzitisa. Akutni problemi na koži poput akni takođe se vrlo brzo saniraju načinom ishrane – tvrdi dr Marković. 

Terapija makrobiotikom bazira se na ponovnom uspostavljanju energetske ravnoteže i na jing/jang teoriji i teoriji pet elemenata. 

– Istočna nauka sve što postoji posmatra kroz vibraciju i energiju. Ona ima dva ekstremna oblika: jin i jang. Od jednog do drugog i unazad jeste put kojim energija prolazi pet transformacija, tj. pet elemenata, redom drvo, vatru, zemlju, metal i vodu, koja opet stvara drvo. Svakom od njih pripada određeni organ, tkivo, metabolički putevi, funkcija, čulo, emocije. Elementi se ne samo stvaraju već i kontrolišu: drvo zemlju, zemlja vodu, voda vatru, vatra metal, a metal drvo. Ako je svaki element nastao iz nekog, ima svog potomka, onog koji nadgleda i onog koji njega nadgleda, što znači da je poremećaj jednog elementa zapravo poremećaj celog sistema. I naš organizam funkcioniše po tim principima. Pri pregledu pacijenta utvrdi se disbalans, a potom se on vraća u ravnotežu – objašnjava dr Marković. 

Manjak edukacije zdravstvenih radnika 

U obrazovanju zdravstvenih radnika kod nas nema dovoljno informacija o tradicionalnim metodama lečenja u programima studija nijednog iz medicinske grupe fakulteta. Samim tim, usporava se prodor takvih metoda u primarnu zdravstvenu zaštitu. 

– Da bi pacijent u domu zdravlja dobio preporuku da svoj zdravstveni problem može da reši nekom od metoda alternativne medicine, lekar opšte prakse mora da bude elementarno edukovan iz te oblasti. Kod nas ta vrsta edukacije postoji samo u vidu poslediplomskih studija. Na nivou primarne zdravstvene zaštite, edukacija bi se mogla sprovesti predavanjima koja bi specijalisti tradicionalne medicine držali za lekare i tako im približili metod da bi oni mogli da ga preporuče. Ipak, to je jedan vrlo dug put – kaže dr Marković. 

S takvim stavom slaže se i mr farm. Amila Krstić, direktorka ZUA Viva B Plus, i sama zainteresovana za alternativne metode lečenja. Već godinama u svom životu poštuje principe makrobiotike. 

– Kod nas se na medicini i farmaciji uči samo zapadna medicina. Kad završite studije, ubeđeni ste da je to jedini način življenja i lečenja. Nesumnjivo je da zapadna medicina savršeno eliminiše simptome bolesti, ali nijedna hronična bolest nije izlečena lekovima. Ljudski organizam se zanemaruje kao celina. Lekovi jesu neophodni u terapiji i to procenjuje lekar. Međutim, on bi trebalo da ima šira saznanja koja obuhvataju i alternativne metode lečenja, tako da može da napravi pravilan izbor i kombinaciju za svakog pacijenta. Zato bi dobro bilo da se, osim o konvencionalnom, bar informativno uči i o nekim drugim oblicima lečenja i pristupima lečenju. Svi su oni holistički, ne leče organ, već čoveka. Budući da se pacijenti često, kad imaju neki zdravstveni problem, prvo njima obraćaju, farmaceuti bi trebalo da znaju što više o alternativnim medicinskim metodama. Ranije u apotekama nije imalo šta da se ponudi pacijentu, a danas je izbor veći. Trudim se da farmaceuti unutar ustanove koju vodim pohađaju edukativne kurseve kako bi više saznali o drugim metodama lečenja. Potom se trudimo da u apoteci primenimo ono što možemo – kaže mr farm. Krstić. 

Svi naši sagovornici slažu se da je potrebna što šira edukacija ljudi o zdravijem načinu života i pravilnoj ishrani. Preterano konzumiranje industrijski prerađene hrane prepune aditiva, velikih količina hleba, mesa i masne hrane, dovelo je do ekspanzije gojaznosti, čak i kod dece, kao i sve učestalije pojave hroničnih bolesti, od dijabetesa do kardiovaskularnih, i maligniteta. Zdraviji način ishrane, redovno vežbanje, pozitivan način razmišljanja i borba protiv stresa možda nisu jedino rešenje tog problema, ali su svakako neizostavni na tom putu.

Нема коментара:

Постави коментар