среда, 23. фебруар 2011.

Hrana sa oznakom Codex Alimentarius




Grupe stručnjaka i laika ovih dana se oštro sukobljavaju povodom pitanja ispravnosti namirnica sa oznakom Codex Alimentarius i dileme da li će i u Srbiju stići, ili je već i stigla genetski modifikovana hrana. Pokušali smo da nađemo odgovore... 

Izvor: Viva
Piše: Sanja Lazarević
Poslednjih nedelja Internetom, ali i preko drugih medija kruži jedno vrlo uznemiravajuće upozorenje, koje je građanima uputio Ekološki pokret Novog Sada, a koji potpisuje predsednik ovog pokreta Nikola Aleksić. U ovom tekstu autor upozorava građane Srbije da su se na našem tržištu pojavili proizvodi obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius (CA), koji su izuzetno štetni i opasni po ljudsko zdravlje

„…Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius moraju zračiti da bi duže trajale…” navodi se u ovom saopštenju, koje sadrži i sledeće stavke:

„…U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda CA na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove…” Ističe se još i da Codex Alimentarius sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani.

U isto vreme, kada je ovo upozorenje počelo da kruži među domaćim potrošačima, javnost je dodatno uznemirena medijskim nagoveštajima da će se zakon koji zabranjuje proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama (GMO), prema preporukama EU promeniti te da će Srbija dozvoliti upotrebu ove robe.

Ministar poljoprivrede se odmah ogradio od ovakvih insinuacija tvrdeći da je odrednica Srbije da proizvodi hranu koja je zdrava, prirodna i organska. „Zakon koji važi u Evropi je takav da nijedna genetski modifikovana namirnica nije dozvoljena za ljudsku ishranu, prema tome ne moramo da se brinemo oko toga” izjavio je takođe ministar Dragin.

Pojam genetski modifikovane hrane, odnosno organizama, što je, po svemu sudeći, adekvatniji izraz za ovu vrstu proizvoda, još uvek je toliko nepoznat široj javnosti, kao i mnogih stručnjacima, da se upravo zbog toga i otvara mogućnost za brojne strahove, špekulacije i nagađanja.

Iako je u našoj zemlji zabranjeno gajenje, promet i konzumiranje GMO, u Srbiji je tokom prošle godine ipak otkrivena genetski modifikovana soja na 98 parcela. Usev je spaljen, protiv odgovornih lica su podnete krivične prijave, ali to ne umanjuje štetu koja je ovim ipak možda načinjena. Pitanje je da li je to jedina nedozvoljena proizvodnja GMO ili je jedina koja je otkrivena i obnarodovana? Soja je inače na prvom mestu od četiri najčešća i najrasprostranjenija genetski modifikovana useva. Posle nje je kukuruz, zatim pamuk pa uljana repica. Procenjuje se da su u prošloj godini GMO usevi pokrivali 125 miliona hektara obradivih površina, pre svega u Sjedinjenim Američkim državama.

Međutim, iako je uzgoj GMO u Evropi zabranjen, u stručnim, ali i laičkim tekstovima o ovoj temi mogu se naći podaci da je Nemačka nedavno zabranila gajenje genetski modifikovanog kukuruza, nakon što su to već učinile Austrija, Francuska, Grčka, Mađarska i Luksemburg. Da li to znači da je ovaj kukuruz, namenjen verovatno za stočnu ishranu ranije bio dozvoljen?

Codex Alimentaris 

Međutim, sve ovo nam ne daje odgovor na pitanje, šta je zapravo Codex Alimentarius i u kakvoj je direktnoj vezi sa GMO. Na žalost, pravi odgovor na ovo pitanje nije lako dobiti, pogotovo što su njegovi ljuti neprijatelji na jednoj, ali i pobornici na drugoj strani, izuzetno ostrašćeni kada se pokrene ova tema.

Codex Alimentarius je međunarodna organizacija za hranu osnovana 1963. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), sa osnovnim zadatkom da donese i usaglasi standarde iz oblasti hrane radi zaštite zdravlja potrošača i olakšavanja međunarodne trgovine hranom. Ova Komisija donosi opšte standarde, uključujući standarde za higijenu, označavanje, zaostatke pesticida i veterinarskih lekova, nadzor uvoza i izvoza, metode analize i uzorkovanja, aditive u namirnicama… Postoje i tzv. specifični standardi za sve tipove namirnica i prehrambenih proizvoda. Iako su standardi koje donosi Codex Alimentarius sa dobrovoljnom primenom Svetska trgovinska organizacija upućuje na njih prilikom rešavanja sporova u trgovini hranom. Protivinici CA smatraju da države članice (kojih je ukupno 185) moraju da poštuju ovde standarde i smernice, jer u protivnom mogu biti podvrgnute trgovinskim sankcijama i visokim kaznama. Kao primer navodi se konflikt između EU i SAD-a i Kanade, kada su evropske zemlje odbile uvoz mesa krava uzgojenih uz pomoć hormona rasta pa sada EU godišnje isplaćuje kaznu od 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi.

Pomenuti hormon rasta je upravo jedan od najtežih grehova koji se pripisuju CA, jer je ova Komisija, kako tvrdi Nikola Aleksić iz Novog Sada, uvrstila u svoje standarde njegovu obaveznu upotrebu. Prema Codex-u takođe, više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno, kako bi se izbeglo njihovo ukrštanje, koje preti da uništi prirodni potencijal postojećih rasa. Ima još niz ozbiljnih optužbi koje se pripisuju CA-u, a koje bi, prema mišljenju brojnih stručnjaka mogle biti vrlo opasne po ljudsko zdravlje, dovesti do smanjenja prirodnog imuniteta, povećati kardio-vaskularna i maligna oboljenja, dijabetes i niz drugih hroničnih bolesti.

– Sve su to besmislice, izjavljuje za „Vivu” dr Milan Baltić, profesor Fakulteta veterinarske medicine iz Beograda i objašnjava svoj stav: – U okviru CA postoje radne grupe koje se bave pojedinim segmentima iz oblasti bezbednosti hrane. Ove radne grupe daju predloge o uvođenju novih odredbi, i taj predlog šalju u svih 185 zemalja članica, koje opet, imaju pravo da dodaju svoje primedbe i sugestije. Tek kad se neka nova odredba usvoji konsenzusom, odnosno kada je svi verifikuju, ona ulazi u Codex, a ne na osnovu nadglasavanja. Ne mogu da shvatim da laici, koji se ne bave tehnologijom hrane, a ja se time bavim već decenijama, mogu da daju tako proizvoljne ocene i da plaše ljude. Tvrdim da je hrana sa oznakom Codex Alimentarius potpuno bezbedna, jer ova svetska organizacija upravo radi na tome da namirnice budu zdrave kada dospu do potrošača. Nema ni pomena o uvođenju goveđeg hormona ili otrovnih materija, da i ne pominjemo zračenje namirnica. Kome bi se to isplatilo? Znate li vi koliko to košta? Na našem tržištu nema genetski modifikovane hrane u legalnoj proizvodnji i prodaji, što se tiče zemalja propisi su različiti od zemlje do zemlje, u SAD-u, Brazilu i još nekim državama uzgoj GMO je dozvoljen.

Potrošači kritikuju Zakon 

Profesor Baltić nam je takođe prosledio pismo svog kolege Save Bunčića, profesora higijene i bezbednosti mesa na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, koji je naš predstavnik u Komisiji za higijenu hrane Codex Alimentarius-a.

„Pošto godinama sarađujem sa Codex Alimentariusom, a i predstavnik sam Srbije u njegovoj Komisiji za higijenu hrane, veoma sam upućen u Codex-ov način rada i naučne informacije na kojima se baziraju njihove preporuke bazirane na savetima najviših međunarodnih naučnih tela i eksperata (oni ne izdaju nikad nikakve 'obavezne' mere). Takođe, Evropska agencija za bezbednost hrane (EU-EFSA) ima blisku saradnju sa Codex Alimentariusom, jer je on organ Ujedinjenih Nacija (UN) i aktivan je kroz rad FAO i WHO. Konstatacije iznete u toj poruci 'udruženja' su narodski rečeno, 'van pameti'…“

Pokušavajući da pronađemo odgovore koji najviše zanimaju naše čitaoce – to jest kakvu hranu jedemo i da li su se na našem tržištu zaista pojavili prehrambeni proizvodi sa GMO predznakom – obratili smo se i Centru potrošača Srbije.

– Novi Zakon o zaštiti potrošača uopšte ne reguliše ovu oblast, za razliku od prethodnog. – istakla je Vera Vida predsednica CEPS-a. – Mi smo podržali akciju ekološkog pokreta Novi Sad i ispred tržnog centra Ušće organizovali prikupljanje potpisa protiv GMO u Srbiji. Jedino što mogu da kažem je da u novom Zakonu o bezbednosti proizvoda, u članu 62. stoji: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vodi evidenciju izdatih dozvola za stavljanje u promet nove hrane, odnosno genetski modifikovane hrane i genetski modifikovane hrane za životinje, u skladu sa svojom nadležnošću. U čl. 63 ovog Zakona takođe piše: pri stavljanju u promet genetski modifikovane hrane i GM hrane za životinje, uključujući i količine u rasutom stanju, subjekt u poslovanju takvom hranom ili hranom za životinje dužan je da subjektu koji prima tu hranu, u pisanom obliku dostavi sledeće podatke: 1) da je u pitanju GM hrana i GM hrana za životinje; 2) o jedinstvenoj identifikacijskoj oznaci u skladu sa međunarodnim standardom.

Genetski modifikovana hrana, GM hrana za životinje i nova hrana koja se stavlja u promet mora na deklaraciji, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz čl. 30 ovog zakona, da sadrži dodatne podatke o tim svojstvima. Ministar bliže propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno posebno označavanje GM hrane i GM hrane za životinje. Ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove koji se odnose na sledljivost, odnosno na označavanje nove hrane.

Posle ovakvog odgovora iz Centra potrošača Srbije, kao i prethodnih informacija kojima smo poslednjih dana zasuti ostaje bezbroj pitanja na koja u ovom trenutku nemamo odgovor: Šta je to nova hrana koja se u Zakonu pominje? Zašto se zakonom reguliše procedura obeležavanja i prometa GM hranom i GM hranom za životinje ako je ona zabranjena u našoj zemlji? Da li će u budućnosti ipak biti dozvoljena, uz strogi nadzor i ograničenja? Da li standardi Codex Alimentarius uvode GMO na mala ili velika vrata, ili je to samo insinuacija pojedinih organizaciji stručnjaka? Imamo li, konačno pravo da znamo kakvu hranu kupujemo i jedemo? I šta je genetski modifikovana hrana? Znamo da je reč o genetskom inženjeringu koji treba da popravi performanse pojedinih biljnih i životinjskih sorti, poveća prinose i u budućnosti reguliše problem gladi. Međutim, laici se užasavaju pomisli da se u ovom inženjeringu ukrštaju životinjske i biljne ćelije i stvaraju organizmi o čiji osobinama za sada tako malo znamo, a čije će se pravo lice pokazati tek u budućnosti.

Нема коментара:

Постави коментар