Tradicionalno konzumiranje suvog voća, koje se najviše i uobičajeno konzumira za vreme posta, trebalo bi da postane navika.
Sudeći po tome šta se sve nalazi u njemu, stariji ljudi su bili očigledno mudri kada su govorili da na stolu uvek treba da stoji činijica suvog voća i orašastih plodova.
Suvo voće je vrlo poželjno, jer istovremeno predstavlja izdašan izvor kalorija i različitih zaštitnih sastojaka. Spada u vrlo zdravu hranu, u kojoj su sve hranljive materije višestruko koncentrisane, dok se energetska vrednost povećava između šest i deset puta, zavisno o kojoj vrsti je reč.U našem podneblju u upotrebi su najčešće suve šljive, smokve, jabuke, kruške, kajsije, grožđe, mada se sve više navikavamo i na egzotične vrste kao što su urme, ananas, banane, papaja...
Vrednost suvog voća se, pre svega, ogleda u bogatstvu mineralnih materija, a naročito kalijuma i magnezijuma. Primera radi, u sto grama suvog voća prosečno ima od 600 do 800 miligrama kalijuma, a u suvim kajsijama čak 1.370. U sto grama suvih banana još više - 1.490 miligrama! Kajsije imaju i rekordnu količinu beta-karotena - 4.620 miligrama u sto grama ovog osušenog voća.
Nije ni čudo što je količina belančevina, vlakana, vitamina i mineralnih soli u suvom stanju multiplicirana, ako se zna da, primera radi, za kilogram suvih kajsija treba šest kilograma svežih. Suvo voće ima i zavidnu količinu gvožđa, a predstavlja i savršeni antioksidansni koktel, sa vitaminima C, E i beta-karotenom, kao borcima protiv slobodnih radikala. Ipak, ovih vitamina je nešto manje u odnosu na voće u svežem stanju, jer tokom sušenja stradaju, kao i folna kiselina.
Kao hiperkalorična hrana, osušeno voće je vrlo zahvalno zimi, jer obezbeđuje dodatnu energiju za borbu protiv hladnoće. S obzirom na to da ovaj izvor energije veoma brzo stiže u krvotok, posebno se preporučuje sportistima posle napornih treninga. Jedino se ne preporučuje osobama koje žele da smršaju.
Savremeni nutricionisti smatraju da osušeno voće treba jesti u umerenim količinama tokom cele godine. Ovo posebno važi za osobe sa povišenim holesterolom, jer ne sadrži masti, a prebogato je biljnim vlaknima i šećerima. Preporučuju ga i kao prvoklasnu namirnicu za doručak, jer pomaže pri varenju, dok ga treba izbegavati posle glavnog obroka, jer usporava varenje, a donosi previše kalorija.
Dodatak zimskoj ishrani
Banane treba jesti jer su dobre protiv stresa, dok šaka suvog grožđa zasićuje i utoljava glad, a šećeri iz njega pomažu da se lakše podnose fizički i mentalni napori. A da bismo lakše zaspali, pre spavanja treba uzeti dve sušene banane i šolju mleka. Banane su važne jer obiluju velikim količinama magnezijuma.
Suve šljive, i smokve...
Suve šljive i smokve preporučuju se u okviru dijete, jer sadrže obilje vlakana. Osim toga, tri-četiri suve šljive pre doručka ubrzaće varenje, ukoliko je ono usporeno. U slučaju jake gladi, dobro je pojesti dve-tri smokve. Suve smokve su bogate magnezijumom i vlaknima, a manje kalorične u odnosu na drugo sušeno voće.
Suve kajsije
Suve kajsije preporučuju se profesionalnim sportistima, i svima koji imaju redovne fizičke aktivnosti, jer sadrže ogromne količine kalijuma, važnog za normalan rad mišića. Treba znati da porcija od pet suvih kajsija pokriva dvadeset odsto dnevnih potreba za ovim mineralom i deo potreba organizma za gvožđem.
Zato, pre početka bavljenja sportom treba uzeti četiri-pet suvih kajsija. Kajsije je najbolje jesti u kombinaciji sa pomorandžom i kivijem, jer vitamin C koji ovo voće sadrži olakšava apsorpciju gvožđa u organizmu.
Kao začin
Da bi sušeno voće povratilo sočnost, treba ga držati u mlakoj vodi, rumu ili nekom drugom alkoholnom napitku ili čaju. Sušeno voće predstavlja idealan sastojak za voćne salate.
U slanoj verziji suve šljive mogu da se koriste kao začin za svinjsko pečenje. Smokve popravljaju ukus hlebu, serviraju se uz guščije paštete ili uz jači stariji sir.
Коментари
Постави коментар